Pesme iz centralne Srbije

Tamo daleko

Ratujući sa srpskom vojskom na Krfu 1916 . godine veliki rodoljub i muzičar kraljeve garde , kompozitor Đorđe Marinković , stvorio je jednu od najlepših i najpopularnijih pesama – Tamo daleko , uz čije zvuke je , između ostalog , po sopstvenoj želji na večni počinak ispraćen i veliki naučnik Nikola Tesla.

Za ovu kultnu pesmu već odavno je napisano da je velika pesma nastala u velikom ratu, koju su solunski vojnici prihvatali kao svoju himnu. Pisani tragovi nastali u tom vremenu, od strane tadašnjih književnika, svedoče da se ova pesma danonoćno orila po logorima u vreme prvog srpskog rata , i da se kao nezvanična himna solunskih ratnika neverovatnom brzinom pronosila Krfom, Solunom, Cerom i Kolubarom u najtežim trenutcima golgote i stradanja.

Igrale se delije

Stihovi ove legendarne pesme rođeni su možda tokom opsade Jedrena, a možda i u Skadarliji u naletu sećanja na slavne bitke. "Igrale se delije" danas je himna nekih sportskih klubova, poklič navijača u nacionalnom zanosu. Po svedočenju violiniste Zlatka Balokovića, "Igrale se delije" beše jedna od poslednjih Teslinih želja.

Odakle si sele

Numera Odakle si sele spada u srpske izvorne pesme. Tvorac ove legendarne pesme je tekstopisac Obren Pjevović iz Mrčajevaca. Prelepa pesma prepuna sete, osećanja i ponosa. Ponos govori o rodoljubivosti ove pesme i svako iz zemlje Srbije je voli. Stari i mladi, iz različitih krajeva, različitih duša ali ih sigurno povezuje tekst i melodija ove izvorne pesme. Muzika ove pesme širi ljubav, ne zna za mržnju, nacionalnosti, politiku i druge granice koje narušavaju današnje društvo. Prepustimo joj se i pustimo je da nas provede kroz najlepše predele Srbije.

On ima čudesnu moć
da svetlom ispuni noć
belinom osmeha svog razgoni tugu
On ljubav svakome da
i vrata otvara sva
k'o stari voljeni drug uvek je on

Beograde, Beograde
na ušću dveju reka ispod Avale
Beograde, Beograde
već vekovima čuvas beo lik
Beograde, Beograde
ti srce svoje nesebično daruješ
Beograde, Beograde
tvoj zagrljaj i ljubav žele svi

Za tebe k'o da stoji vreme
ti živiš srcem uvek mlad
Beograde, Beograde
svi vole tvoje nasmejane ulice
Beograde, Beograde
sa nama i u nama živiš ti

Pesma Beograde

Moglo bi se reći da je pesma "Beograde" muzičkog barda Đorđa Marjanovića, nezvanična himna srpske prestonice. Stihovi plene, lako želeći dobrodošlicu svima u srce ovog grada.

Kreće se lađa francuska

Kreće se lađa francuska je srpska rodoljubiva pesma iz perioda Prvog svetskog rata. Spevana je u Solunskom polju, u logoru neraspoređenih oficira u Mikri, 1917. godine koji su se oporavljali nakon albanske golgote. Izvorni naziv pesme je „Izgnanici“ i ova pesma predstavlja najemotivniju „tugovanku“ sa Solunskog fronta. Neposredno po okončanju Prvog svetskog rata, u Parizu je izdata gramofonska ploča pod nazivom „Veliki rat“. Na toj ploči pored Bože pravde, našla se i ova pesma, ali su je francuzi nazvali „Chanson Serbe“.

Sinje je more široko,
Široko, hladno, duboko.
Kraj mu se ne da videti
ne mogu misli podneti

Kreće se lađa francuska
sa pristaništa solunska
transport se kreće Srbadi
ratnici, braća, bolesni

Ajde Jano

Ajde Jano je pesma koja je inspirisala mnoge muzičare domaće i strane. Izvorno potiče sa Kosova i Metohije.

Đelem Đelem

"Đelem, đelem" je romska pesma koja je postala simbol patnje i borbe Roma. Pesmu je napisao i komponovao romski muzičar Žarko Jovanović 1949. godine. Jovanović je lično iskusio progon Roma tokom Drugog svetskog rata, kada mu je najveći deo porodice ubijen. Inspirisan ovim iskustvom, Jovanović je obradio narodnu melodiju i napisao stihove za pesmu "Đelem, đelem". Pesma izražava tugu, patnju i želju za slobodom. Naslov "Đelem, đelem" znači "Idem, idem" na romskom jeziku. Tekst pesme govori o progonu Roma, njihovoj istoriji i želji da se vrate kući.