Vojvođanske pesme

Osam tamburaša

Pesmu "Osam tamburaša", po kojoj je godinama bio prepoznatljiv čuveni orkestar slavnog majstora tamburice Janike Balaža, i muzički je osmislio, opet, Crnogorac — Milorad Minja Vučetić, sada već počivši kompozitor, koji je najveći deo životnog i radnog veka proveo u Vrbasu. I tekstom, aranžmanom i muzikom — govorio je često Janika Balaž — ova romantična pesma o Dunavu, ženi, ljubavi i boemiji, "sjajno i skladno objedinjava senzibilitet panonskog prostora, titraje mediteranske tople klime i gorštačkog crnogorskog ponosa".

U tom Somboru

Prvi notni zapis pesme načinio je krajem januara 1928. g. Vinko Žganec, poznati hrvatski etnomuzikolog i melograf, inače somborski advokat između dva svetska rata, a u zapisu je naveo da su mu pesmu pevali Stipan Dulić i Đula Šmit. Pesma je dugo bila samo zavičajna i za nju se nije znalo na širem prostoru, sve do šezdesetih godina 20. veka, kada je, putem gramofonskih ploča i radio-talasa, postala jedna od omiljenih starogradskih pesama. Pesmu je prvi objavio kao EP-ploču (singl-ploču sa četiri pesme) izvođač narodne i starogradske muzike, inače Somborac Pero Grepo (poreklom Dalmatinac), u izdanju zagrebačkog “Jugotona” 1967. godine.

Tokom sedamdesetih izvan Sombora je često menjan naziv ili refren ove pesme, koji je, umesto “u TOM Somboru”, počeo da se peva sa pomodnim oblikom “u TEM Somboru”. U najboljoj i najpoznatijoj verziji ove pesme, koju je snimio i 1972. g. na svom albumu objavio Somborac Zvonko Bogdan, osim oblika “u TOM Somboru” primenjuje se kao varijanta, u jednoj od četiri strofe pesme, i bunjevački lokalizam “u TIM Somboru”. Ipak, u Somboru se nikad i nigde nije govorilo “u TEM”, pa Somborce i danas pomalo rasrdi kada njihovi prijatelji izvan Sombora ili gosti koji dođu u grad, u najboljoj nameri da pokažu kako poznaju “lokalni dijalekt”, kažu “u TEM Somboru”. Još jednu verziju ove pesme snimio je 1972. g. i Aleksandar Dejanović (objavljena je kao singl-ploča u izdanju “Jugotona”), a snimljena je iste godine i u izvođenju VIS “Renesansa” u pop-obradi, sa verzijom “u TEM Somboru”, za “Diskos”. Svoju verziju pesme (sa oblikom “u TEM Somboru”) snimio je 1973. g. (za PGP RTB) i vokalni ansambl “Prijatelji”. Kasnije su u poznatu pesmu, ovaj put najčešće među lokalnim somborskim tamburašima, dodavane i neke nove, docnije napisane strofe.

Jesen stiže dunjo moja, jesen rana
Od jeseni do jeseni svo se selo već poženi
Dunjo moja beži meni, ne čekaj jeseni.

Svake noći dunjo moja
Svakog dana.
Brojim sate, mislim na te
Dušo moja umreh za te!
Budi moja blago meni, ne čekaj jeseni.

Mladost prođe dunjo moja,
Mladost rana.
Ja te dušo željan osta,
Čekanja je bilo dosta.
Beži meni o jeseni,
Ne varaj jarana!

Pesma Jesen stiže

U Banatu, pesme su kategorizovane prema mestu izvođenja – za dom, sokak ili kafanu. Dragocena zbirka narodnih pesama prikupljena je i sačuvana zahvaljujući naporima kao što je Milenko Parabućski, koji je 1953. godine objavio stotinu starih narodnih pesama koje su vremenom utihnule, iako su nekada odjekivale na tlu Vojvodine. Iako za neke pesme znamo autore, poput Marka Nešića ili Isidora Bajića, za druge je autorstvo ostalo tajanstveno. Prema stihovima Milorada M. Petrovića tako je nastala pesma „Jesen stiže“, koju je za nove generacije zabeležio Milenko Parabućski.

Ja sam rođen tamo na salašu

Pesma za koju se smatra da je „nezvanična vojvođanska himna“. Poznata je i pod nazivom „Salaš u malom ritu“, za koju seriju je i napisana i koja je emitovana u periodu od 29. februara do 23. maja davne 1976. godine. Tekst pesme je napisao Miomir Petrović Saša, dok je muziku za pesmu napisao Danilo Danilović Daniluška. Prvu izvedbu pesme, na svoj jedinstven način, doneo nam je Dragan Cile Mirković.

„Ja sam rođen tamo na salašu“, čak i onome ko ne potiče sa sela, niti iz vojvođanskih ravnica, vraća sećanja na detinjstvo i porodićne uspomene, na slast života u slobodi, slozi i pravednosti. Onome, kome se sve u telu ne naježi dok je sluša, gotovo da možemo reći da nema dušu. Uživajte u stihovima i dubini reči ove numere.

Za moju Milicu najlepšu Sremicu

Znate ono kada izađete na neko mesto gde se svira tamburica i baš ta jedna pesma nikada ne bude preskočena? E pa to se upravo odnosi na ovu pesmu. Bilo je teško pronaći informaciju ko je napisao tekst za ovu predivnu pesmu koja u ritmu bečkog valcera stekla izuzetnu popularnost koje ne jenjava i dan danas.

Uz pomoć čortanovačkog hroničara Živana Pašića i legendarnog virtuoza na gitari i člana grupe “Apsolutno romantično” Zorana Alvirovića – Kine, sa sigurošću vam možemo reći da je ovu pesmu napisao i otpevao Mladen Jovičić – Miško. Iako na prvo slušanje zvuči tako, u ovoje pesmi se ne aludira na ime Milica. U pesmi se priča o tepanju ženi, kako je ona njemu najlepša, mila, puna ljubavi.

Jedni od stihova u ovoj pesmi koji su dobro poznati nama sremcima su

“Za moju Milicu,

najlepšu Sremicu

što strasno ljubit’ zna,

baš kako želim ja.”

Kontaktirajte nas

Za sva dodatna pitanja, slobodno nas kontaktirajte.